Odlazeći italijanski ambasador Karlo Lo Kašo za “Blic”:
OHRABRUJEMO SRBIJU DA IDE U PRAVOM SMERU
O budućnosti fabrike “Fiat”, evropskom putu Srbije i utiscima koje će poneti iz naše zemlje, ali i nedavno održanoj Pesmi Evrovizije, za “Blic” je govorio Karlo Lo Kašo, odlazeći ambasador Italije koja danas obeležava Dan Republike.
Posle 10 godina italijanska kompanija „Fiat“ suspendovala je proizvodnju u kragujevačkoj fabrici. Radnici se plaše za svoju budućnost. Koji su razlozi za to, kako su prošli pregovori sa Vladom Srbije i kakva je budućnost fabrike i njenih radnika?
Razumem zabrinutost zaposlenih, ali nedavno potpisani sporazum između Stelantis grupe i Vlade Srbije predstavlja ključnu prekretnicu za istorijsku fabriku „Fiat“ u Kragujevcu. Proizvodnja novog modela električnog automobila sa italijanskim brendom od kraja 2024. godine jača višedecenijsko partnerstvo i stavlja Srbiju u centar revolucije održive mobilnosti. Ovo je značajan cilj koji će, siguran sam, omogućiti očuvanje radnih mesta nakon perioda neizbežne konverzije proizvodne linije.
Premijer Italije Mario Dragi je rekao da Italija može da izgubi više od drugih evropskih zemalja u slučaju prekida isporuke ruskog gasa. Da li Italija ima spreman plan za sprečavanje “boomerang” efekta evropskih sankcija Moskvi?
Kao i većina evropskih zemalja, Italija se takođe suočava sa ekonomskim posledicama ruske agresije na Ukrajinu, posebno u oblasti energetike. Italijanska vlada je brzo krenula u pronalaženje alternativnih izvora, potpisujući poslednjih nedelja važne ugovore o snabdevanju sa raznim zemljama Mediterana, Persijskog zaliva, Afrike i Kaspijskog mora. Izrađena je i „Uredba o energiji” koja sadrži mere za ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore energije i povećanje kapaciteta za regasifikaciju, podršku privredi i domaćinstvima, kao i mere za uštedu energije. Na ovaj način planiramo da budemo nezavisni od ruskog gasa do kraja 2024. godine sa planom koji ima za cilj bržu ekološku tranziciju, takođe zahvaljujući nizu saradnji zarad razvoja i razmene obnovljivih izvora energije na južnoj obali Mediterana.
Da li Italija deli ideje francuskog predsednika Emanuela Makrona o “evropskoj političkoj zajednici” kao načinu da se EU poveže sa evropskim zemljama koje nisu članice?
Evropske integracije išle su postepenim putem, sačinjenim od kriza i ponovnih pokretanja. Stvaranje nadnacionalnog modela i dalje je jedino sredstvo za objedinjavanje interesa evropskih naroda i vršenje uticaja na događaje koji su inače van njihovog domašaja. Neophodno je negovati ovaj put, nastavljajući taj proces ka „pragmatičnom federalizmu“, kako ga je definisao premijer Dragi, i baviti se svim oblastima pogođenim transformacijama koje su u toku. Neophodno je analizirati sve predloge, ne plašeći se da razmotrimo i eventualnu reviziju konstitutivnih ugovora Evropske unije.
Da li postoji rizik da se taj projekat pretvori u “večitu čekaonicu” za zemlje koje su već u procesu pridruživanja i kakvo bi bilo mesto Srbije u takvom političkom prostoru?
Nedavni izazovi predstavljaju egzistencijalnu tranziciju za Evropsku uniju. Brutalna ruska agresija na Ukrajinu pokazala je da se mir u Evropi ne podrazumeva. Tekuće promene u geopolitičkom kontekstu čine evropske integracije Zapadnog Balkana još važnijim strateškim prioritetom. Istovremeno, legitimna očekivanja članstva ne predstavljaju pretnju stabilnosti evropskog projekta, već su, naprotiv, deo njegove realizacije. Neophodno je pratiti projektovanu pristupnu putanju, ali i preći je što je brže moguće. Italija je uvek bila nepokolebljivi zagovornik pristupanja Srbije i Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i nastavlja da smatra politiku proširenja, kojoj je potrebno dati novi zamah, jednom od okosnica u odnosima sa zemljama regiona.
Italija podržava Srbiju na evropskom putu. Koji će biti glavni zadatak naše nove Vlade po pitanju reformi i integracija?
Srbija je poslednjih godina aktivno sprovodila ključne reforme. Ove napore Evropska unija je postepeno priznavala i oni su omogućili postizanje važnih rezultata u napretku pristupnih pregovora, a poslednja u nizu bila je reforma pravosudnog sistema. Međutim, ostaje još mnogo toga da se uradi. Nadamo se da će nova Narodna skupština i nova Vlada, već od samog formiranja, odlučno nastaviti već započeti posao. Trenutna međunarodna situacija, koju karakteriše rat u Ukrajini, zahteva od srpskih institucija da ulože dalje napore, posebno u pogledu usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Kao prijateljska zemlja, ohrabrujemo ih da deluju u pravom smeru.
Nakon nekoliko godina provedenih u Srbiji, na šta ste najviše ponosni u Vašem mandatu u smislu približavanja naše dve zemlje?
Italiju i Srbiju povezuje veliko prijateljstvo i želeo bih da podsetim da je u aprilu 2020. godine, u najtežem trenutku pandemije u Italiji, predsednik Republike Aleksandar Vučić donirao našoj zemlji preko pet miliona sredstava lične zaštite. Tome se pridodaju brojni i učestali institucionalni sastanci i dinamični ekonomski odnosi koji su omogućili postizanje rekordnih cifara u trgovinskoj razmeni, dostižući 4 milijarde evra u 2018, koje su premašene 2021. godine.
Kako ćete pamtiti vreme provedeno u Srbiji? Šta će Vam najviše nedostajati?
Srbija je zemlja za koju ću ostati vezan, s obzirom da sam 7 godina svog života proveo u Beogradu, od 2005. do 2008. godine kao prvi savetnik, a zatim od 2018. do danas kao ambasador. Sa sobom ću poneti prelepu uspomenu: nikada se nisam osećao kao stranac, već uvek kao rado viđen gost. Bio je to veoma intenzivan period u kome smo se suočavali sa vanrednim i nepredvidivim situacijama, ali smo, zahvaljujući odličnoj saradnji i izgrađenom odnosu međusobnog poverenja sa svim institucijama, učvrstili tu idealnu sponu koja povezuje Rim i Beograd.
“NAVIJAO SAM I ZA KONSTRAKTU”
Italija je bila domaćin ovogodišnje Pesme Evrovizije, koji su Vaši utisci nakon završenog takmičenja i šta mislite o našoj predstavnici Konstrakti i pesmi koju je izvela?
Pesma Evrovizije je prelep festival koji je organizovan u jednom od najreprezentativnijih italijanskih gradova: Torinu. Konkurencija je bila jaka, sa nastupima i umetnicima nesumnjivog kvaliteta koji su svojim glasovima oduševili publiku. Lično, osim za Italiju, navijao sam i za Konstraktu, autorku jednog zaista upečatljivog umetničkog performansa, koji se, kako su rezultati pokazali, dopao i širokoj publici.
