Tokom svoje posete Beogradu, zamenik ministra spoljnih poslova Ivan Skalfaroto dao je intervju za dnevni list “Politika”: “Proširenje EU nje usluga Balkanu”. Pročitaj ovde integralnu verziju intervjua:
Budući da nova Vlada Srbije ima apsolutnu većinu u parlamentu i da su praktično svi članovi parlamenta za to da se Srbija priključi Evropskoj uniji, u razgovoru sa premijerkom Anom Brnabić sam rekao da takva vlada ima mogućnost da pošalje jasne signale EU da je spremna da ide sa veoma ambicioznim reformama i da te reforme zaista i sprovede. Mi čvrsto podržavamo put Srbije i uopšte regiona i ne smatramo da je proširenje neka usluga koja se čini tim zemljama. Proširenje EU na Srbiju i druge zemlje u regionu je u obostranom interesu tih zemalja i Evropske unije, kaže u razgovoru za „Politiku“ Ivan Skalfaroto, zamenik ministra spoljnih poslova Italije. Naš sagovornik ističe da nije želeo da otkaže posetu iako je bilo komlikovano doći zbog preporuka Vlade Italije da se maksimalno ograniče putovanja u periodu pandemije. To je, kaže, još jedna potvrda koliko su za Italiju važni odnosi sa Srbijom.
O čemu ste još razgovarali sa premijerkom?
Na sastanku sam potvrdio koliko je za nas važan odnos koji imamo sa Srbijom i uopšte jugoistočnom Evropom ili zapadnim Balkanom, ali ja nekako više preferiram taj izraz jugoistočna Evropa. Nama je čast jer smo, čini mi se, prva zemlja koja je poslala jednog člana vlade da se ovde sretne sa novom vladom i da čestita na izboru. Mi sa Srbijom nemamo fizičku granicu, ali je percepiramo kao susednu zemlju budući da su odnosi koje imamo, istorijski, kulturni, društveni, zaista veoma jaki. Želeo sam da dođem ovde i još jednom potvrdim koliko su ti odnosi važni i koliko je za Italiju važan taj put evropskih integracija i Srbije i jugoistočne Evrope.
Istorija nas je naučlila i uči nas i to čini nekoliko prethodnih decenija, da ne može da postoji Evropa koja je stabilna, mirna, prosperitetna, ukoliko nemamo jugoistočnu Evropu koja je stabilna i mirna i prosperitetna. Zato mislimo da je proces proširenja EU na Srbiju, na ovaj region, jedan nepovratan proces koji je u interesu i zemalja u regionu i Evropske unije.
Rekao sam premijerki da se čini kao da postoji jedna vrsta začaranog kruga zato što se ponekad ovde čini kako je Evropa skeptična prema Srbiji, da nema puno poverenja u ono što ona radi. I svakako, kada se ovde misli da Evropa ima takvo mišljenje onda se ljudi demotivišu, reforme počinju da se usporavaju i onda zaista nema toliko poverenja i to je začarani krug. Ali, kada reforme idu onako kako je planirano, to donosi veće poverenje.
Ovde je malo drugačije nego drugde jer Srbija ima i politički uslov, rešavanje kosovskog pitanja i ne svodi se sve samo na reforme.
To je jedna od stvari koje treba uraditi. Ali na toj listi reformi koje treba sprovesti ima i mnogo drugih stvari kao što je vladavina prava, borba protiv korupcije, itd. Sada imamo parlament u kome je vladajuća većina ceo parlament, ona neće imati nikakvih prepreka da sprovede te proevropske reforme. Sa druge strane, takav sastav paralementa je i izazov za Srbiju i za ono što je očekuje. Parlament u kome nema opozicije rizikuje da bude manje reprezentativan. Predsednik Vučić je rekao da će biti izbori 2022. godine, a do tada, Vlada je pred izazovom da uspe da ponovo uključi sve političke snage kako bi se na sledećim izborima dobio parlament koji predstavlja sve građane Srbije.
Kako Srbija i Italija mogu, u ovoj situaciji kada je čovečanstvo suočeno sa jednom od najvećih kriza poslednjih desetleća, da pomognu jedna drugoj?
Da iskoristim ovaj intervju i da se puno zahvalim Vladi Srbije kao i srpskom narodu na pomoći koju su nam poslali u aprilu ove godine kada je čak sedam aviona sa medicinskomm opremom otišlo iz Beograda za Rim. Tom prilikom je i ministarka za evropske integracije, Jadranka Joksimović, otišla sa jednim od aviona u Rim i lično predala tu medicinsku opremu. Ta pomoć Srbije za nas nije imala samo materijalnu već je imala i jednu sentimentalnu vrednost. Ambasador mi je rekao da je u tom periodu kada je kriza u Italiji bila na dosta visokom nivou, da su ljudi ovde slali poruke naklonosti Italiji, sa željom za izlazak Italije iz krize.
Ta veza koja postoji između naše dve zemlje nije samo dobra politička i ekonomska veza, to je jedna zaista prijateljaska veza koja ide iz srca. Mi smo odgovorili na sličan način i u avgustu smo u Srbiju poslali jedan naš tim lekara za borbu protiv Kovida u tenutku kada je ovde bio pik epidemije. Dakle, i smo već pokazali jedni drugima kako možemo da pomognemo.
Tu bih još dodao da možemo da se pomažemo i preko naših ekonomskih odnosa budući da će sada ne samo obe zemlje nego i čitav svet da se suoče sa ogromnom ekonomskom krizom nakon pandemije. Ona može da se prebrodi i čvrstim i dobrim ekonomskim vezama, a mi ih imamo. Italija je drugi trgovinski partner Srbije. Postoji oko 1600 preduzeća koja imaju udeo italijanskog kapitala, a njih 600 su kompletno italijanske firme. Zapošljavaju oko 39 hiljada ljudi i učestvuju u BDP- u Srbije sa 5,4 odsto.
Italija je bila prva zemlja koja je početkom 2000-tih godina došla u Srbiju i krenula da ulaže, kada su druge zemlje oklevale da učine isto. Bili smo dalekovidi i to nam se isplatilo, što sada vidimo.
Da li se Italija plaši ekonomske katastrofe posle pandemije?
Italijanska privreda je jaka, ima čvrste i dobre temelje. Mi smo među prvih deset zemalja u svetu po izvozu u druge zemlje i po suficitu trgovinskog bilansa. Danas su se međutim mnoge industrije zaustavile. Po turizam ima puno negativnih posledica a turistička industrija kod nas čini 13 posto BDP. EU nam je pomogla da se suočimo sa tim problemom i to je jedan istorijski korak. Po prvi put u Evropi je uspostavljen mehanizam zahvaljujući kome se, u okviru EU, finansiramo na tržištima ne kao pojedinačne države već kao jedinstveni entitet i to je svakako vrlo povoljna opcija, s obzirom da se radi o tržištu od 500 miliona stanovnika. Mi uz pomoć EU imamo sva sredstva da se izborimo sa problemom likvidnosti i obnovimo ekonomiju.
Vi ste među zemljama koja je imala najveći broj zaraženih, uveli ste restriktivne mere i suočili se sa protestima građana.
Ja ne bih tu pravio rang listu ko je ugroženiji jer se epidemiološka kriva razvija svuda manje više na isti način. Italija je bila proletos prva zemlja EU koja se srela sa Kovidom 19. Mi smo već tada, početkom marta, imali izuzetno velike brojeve, dok su Velika Britanija i Francuska živele najnormalnije: u Francuskoj su bili izbori 15. marta dok su u Velikoj Britaniji govorili da recept u borbi sa Kovidom nije zaključavanje države već sticanje kolektivnog imuniteta. Kasnije je kriva infekcije u ovim zemljama bila je slična našoj.
Jako je bitno da se donesu i restriktivne mere kako bi se držala pod kontolom epidemiološka kriva, s obzirom da je virus veoma zarazan i da se brzo širi. Tu je više pitanje vremena kada će se nešto dogoditi nego pitanje brojeva i koliko su oni visoki.
Što se tiče građana Italije, oni su apsolutno svesni onoga što se događa. Mi smo bili prva zemlja koja je uvela restriktivne mere i one su zaista bile ispoštovane, građani su ih se pridržavali. To je svakako bio stres za čitavu zemlju. Mi se nalazimo u drugom talasu, ali nalazi se i ceo svet. I tu neke žrtve nažalost postoje, žrtvujemo ličnu slobodu, društvene kontakte, žrtvujemo mogućnost da se provedemo i da nam bude lepo i moramo da se uhvatimo u koštac i sa ekonomskim posledicama. Bilo je protesta u nekoliko gradova. U nekima od njih postoje incidicije da su se umešale i osobe koje nisu želele da protestuju baš protiv epidemiolopkih mera već su protestvovali zbog drugih stvari, možda vezano za neke ekstremne političke stavove. Ali to je bilo samo na nekim lokacijama i snage reda su uspele to da reše na uobičajeni profesionalni način.
Antrfile
Ono što sagovornik može da primeti je da italijanski zvaničnik na obe ruke ima po sat. Kada smo ga pitali zašto nosi dva sata, objasnio je da je jedan uspomena od pre petnaest godina i da ga zato rado nosi, dok je drugi „pametni sat“ koji ima mnogo drugih funckija.
