–
Tanjug, PRVI PRIORITET ČLANSTVO U EU
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je danas da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji prvi prioritet nove Vlade Srbije
Predsedni Srbije je rekao da smo posvećeni tom cilju i opredeljenju da pristupne pregovore okončamo u 2018. godini i da bi Srbija u tom slučaju mogla da bude član EU do 2020. godine.
Nikolić je u obraćanju članovima Komiteta za proširenje EU (COELA) u palati Srbija, izrazio zadovoljstvo što je Srbija domaćin predstavnicima svih zemalja članica EU i posebno je zahvalio Italiji, predsedavajućem Saveta EU, što je predložila da se ova poseta Komiteta, umesto u Rimu, ovoga puta održi u Beogradu.
“Vi dobro znate da je punopravno članstvo u EU prvi prioritet nove Vlade Srbije. Verujem da ste se danas dodatno uverili da smo veoma posvećeni ostvarivanju ovog cilja i da smo opredeljeni da pristupne pregovore okončamo do kraja njenog mandata 2018. godine. Srbija bi u tom slučaju do 2020. mogla da postane punopravna članica EU. Sve ostalo zavisiće od EU“, rekao je predsednik Srbije.
Nikolić je naznačio da je početkom ove godine, otvaranjem pristupnih pregovora, započela poslednja etapa puta.
“Ona vodi prilično uzbrdo i zahteva velike napore, ali na kraju uspona je samo jedan cilj – da postanemo deo ujedinjene Evrope kojoj svakako pripadamo istorijom koju delimo, jedinstvenim kulturnim i visokoškolskim prostorom, istovetnim sistemom vrednosti u pogledu uređenja države i društva”, rekao je Nikolić.
On je podvukao da je Srbija posvećena sprovođenju reformi u svim oblastima, posebno vladavine prava, unutrašnjih poslova, zaštite ljudskih prava i prava manjina.
Kako je rekao, novi pristup EU kojim je predviđeno otvaranje najzahtevnijih poglavlja – 23 i 24 na samom početku pregovaračkog procesa, vidimo kao korak koji će doprineti bržoj transformaciji države i društva i ubrzanju samog pregovaračkog procesa.
“Evropske integracije posmatramo kao najefikasniji i najbrži način da dostignemo visoke standarde u ovim oblastima ključnim za sveobuhvatni napredak”, istakao je predsednik Sbije koji je dodao da je to, uostalom, i preduslov za privlačenje stranih investicija, aktiviranje malog i srednjeg preduzetništva i obezbeđivanje ekonomskog rasta i društvenog prosperiteta zemlje.
On je goste obavestio da se Srbija, usvajanjem Strategije o reformi pravosuđa i Strategije za borbu protiv korupcije, 2013. godine, uhvatila u koštac sa korupcijom koju nastoji da iskoreni i izgradi kulturu nultog stepena tolerancije prema korupciji.
Prema njegovim rečima, bilo bi veoma korisno da do kraja godine otvorimo poglavlje 32, “ne samo radi obezbeđivanja finansijske kontrole utroška budžetskih sredstava”, već i što bi to u velikoj meri doprinelo upravo uspešnijoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
“Stoga se nadamo da će i one zemlje EU koje još uvek nisu definisale svoj stav u pogledu dinamike otvaranja prvih poglavlja, ovo pitanje sagledati i u tom kontekstu”, rekao je Nikolić. Kako je ocenio, evropska perspektiva bila je i ključni faktor koji je omogućio uspeh dijaloga Beograda i Prištine.
“Uspešnost ovog dijaloga pokazala je da politika proširenja i dalje predstavlja snažnu motivacionu snagu na zapadnom Balkanu. Na ovom primeru video se i međunarodni značaj EU kao faktora koji je u stanju da rešava krize i suštinski doprinosi stabilnosti i bezbednosti na evropskom tlu”, naglasio je predsednik Srbije.
On je naveo i da se nada da će EU, odnosno njene države članice, uvažiti pozitivne korake koje je Srbija učinila u nameri da normalizuje odnose na Kosovu i Metohiji i da će, vrednujući naše napore i rezultate, doneti odluku da se što je skorije moguće otvori poglavlje 35.
Predsednik Srbije je ukazao i da je perspektiva članstva u EU imala, takođe, pozitivan efekat i na region Balkana koji danas sarađuje na konkretnim projektima, a da se otvorena pitanja u regionu…rešavaju dijalogom.
“Verovatno ste upoznati da sam, zajedno sa predsednicima Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, 29. avgusta ove godine u Mostaru potpisao Deklaraciju o nestalim licima, čiji je cilj da podstakne proces pronalaženja nestalih u regionu. To je pitanje koje godinama opterećuje naše odnose, a koje mora biti rešeno zarad naše zajedničke budućnosti na ovim prostorima”, ukazao je Nikolić.
On je podsetio i da je Srbija nedavno u Berlinu predstavila projekte kojima je cilj bolje povezivanje regiona jačanjem železničke i putne infrastrukture, ukidanjem carinskih barijera i stvaranjem asocijacije mladih.
“Sve ovo je dokaz da region danas zajedno radi i sarađuje, a ovom procesu regionalne saradnje u velikoj meri doprinele su evropske integracije. Solidarnost u regionu postala je ključna reč tokom nedavnih poplava koje su pokazale koliko smo ranjivi pred prirodom i koliko smo jači kada radimo i nastupamo zajedno”, rekao je on.
Nikolić je naznačio da je Srbija opredeljena da očuva princip solidarnosti regiona u evropskim integracijama, uz međusobno pomaganje i razmenu iskustava.
“Sa druge strane, očekujemo da EU ostane privržena takozvanom „principu regate” kada je reč o proširenju, kako bi se omogućilo da svako napreduje prema učinku i ostvarenim reformama, bez nametnutnog ujednačavanja tempa”, dodao je Nikolić.
On je članovima Komiteta poručio da iskoriste boravak u Srbiji i iz prve ruke se upoznaju sa usvajanjem i primenom reformskih zakona u Srbiji i da neposredno saznaju u kojoj meri je Srbija posvećena ispunjenju svoje evropske agende.
“Za nas je veoma važno da sa državama članicama EU imamo što intenzivniji dijalog – od susreta na najvišem nivou, do toga da ljudi koji se, poput članova COELA, kroz svoje redovne aktivnosti bave Srbijom i regionom i razmatraju pitanja od značaja za proces proširenja, imaju priliku da posete i bolje upoznaju našu zemlju”, rekao je on.
“Uveren sam da vaša poseta neće biti korisna samo za teme kojima se bavite na profesionalnom planu, već i za upoznavanje sa ljudima, našom bogatom kulturom i običajima. Smatram to veoma bitnim, jer ćete na taj način bolje razumeti Srbiju. Tako će Srbija, od teme koja se nalazi na vašoj nedeljnoj agendi, postati nešto mnogo bliže i konkretnije”, rekao je predsednik Srbije.
On je uputio iskrene čestitke predstavnicima Poljske i Italije povodom imenovanja premijera Donalda Tuska i ministra inostranih poslova Frederike Mogerini na funkcije predsednika Evropskog saveta i Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Skupu se obratila i predsedavajuća Komiteta Ðorđa Deparolis koja je navela da su svedoci izuzetnih napora i stremljenja koje Srbija čini i dodala da oni kao predstavnici 28 zemalja članica daju punu podršku Srbiji na njenom putu ka EU.
Ambasador Italije u Beogradu Ðuzepe Manco, takođe, je istakao tu podršku i istovremeno naveo da je Italija najveći investitor u Srbiji. On je dodao da je to i zbog tradicionalno dobrih odnosa između dve zemlje, ali i zbog toga ostvarivanja zajedničkih interesa. On je rekao da je, takođe, EU najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i dodao da i Unija i Italija imaju interes u tome da ovaj region bude prosperitetan i stabilan.
Skupu je prisustvovao i šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport.
–
TANJUG: DAČIĆ RAZGOVARAO SA ČLANOVIMA DELEGACIJE COELA, EU DA PREPOZNA NAPORE SRBIJE
Delegaciju COELA koja boravi u trodnevnoj poseti Beogradu primio je danas i prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić. Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je danas da očekuje da će članice EU prepoznati i uvažiti napore koje Srbija ulaže u okviru procesa evrointegracija, što bi omogućilo da se održi planirana dinamika otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja do kraja 2014. godine.
Dačić je na sastanku sa članovima delegacije Komiteta za proširenje Saveta Evropske unije (COELA), upoznao diplomate 28 zemalja članica EU i predstavnike Evropske komisije sa reformskim i zakonodavnim aktivnostima koje Srbija sprovodi u cilju otvaranja prvih poglavlja u pregovaračkom procesu do kraja ove godine.
On je ,kako se navodi u saopštenju MSP, naglasio da je dosadašnji tok skrininga, u okviru kog je okončan skrining u 14 poglavlja, a sedam je još u toku, ocenjen kao uspešan, a Srbija je pokazala da raspolaže dobrim administrativnim kapacitetima.
Imajući u vidu da će se 10. oktobra održati bilateralni skrining za Poglavlje 31 – spoljna i bezbednosna politika EU, čiji je nosilac aktivnosti Ministarstvo spoljnih poslova tokom razgovora posebna pažnja posvećena je oblastima relevatnim za razmatranje ovog poglavlja, kao što su podrška spoljnoj i bezbednosnoj politici EU i regionalna saradnja na Balkanu.
Ministar Dačić iskoristio je priliku da članove COELA upozna sa intenzivnom međunarodnom agendom i brojnim spoljno-političkim aktivnostima, a naročito je istakao veliku odgovornost koju će Srbija imati naredne godine, kada bude predsedavala OEBS, kao i značaj ovog predsedavanja za čitav region.
Delegacija Komiteta boravi u trodnevnoj poseti Beogradu, na inicijativu Italije, koja od 1. jula predsedava EU.
–
TANJUG: Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je dolazak delegacije Komiteta za proširenje Saveta Evropske unije (COELA) prilika da se predstavi celokupan reformski proces koji je Srbija uveliko započela.
Joksimović je Tanjugu u Palati Srbija, gde je, pored nje i više ministara imalo sastanke sa delegacijom COELA, podvukla da je prvi put da ta delegacija održava sastanak u zemlji kandidatu, što se nikada ranije dešavalo jer je običaj da se taj sastanak drži u zemlji koja je aktuelni predsedavajući Unijom što je u ovom slučaju Italija.
“Međutim u dogovoru sa Italijom odlučili su da dođu u Beograd i to je zaista izvanredna vest” rekla je Joksimović koja je istakla da je veoma važna i činjenica da su ovde ljudi koji su svi diplomate i koji se bave pripremom izveštaja o Srbiji i odlukama koje Savet donosi.
Ona je podvukla da je važno što su oni u Beogradu i kada se imaju u vidu najnovije promene u EK i nova postavljenja. “Vrlo je važno da sa njima uspostavimo kontakt” naglasila je Joksimović i ocenila da je bitno i da upoznaju našu zemlju.
Kako je navela, svi resorni ministri važni za proces evrointegracija razgovaraće sa njima i značajno je to da članovi COELA dobiju informacije iz prve ruke kako bi mogli, da kada diskutuju u Briselu o Srbiji, na neki način znaju o kojoj zemlji diskutuju, znaju ljude sa kojima pričaju… “To je značajan pomak u razumevanju i komunikaciji” kazala je Joksimović.
“Mi ćemo ovu priliku zaista iskoristiti da predstavimo ceo reformski proces koji je uveliko započeo, sve ono što smo uradili i šta sve planiramo da uradimo” naznačila je ministarka.
Ministarstvo pravde Srbije prosledilo je Evropskoj komisiji prvi nacrt Akcionog plana za pregovare o Poglavlju 23, koji se odnosi na pravosuđe, borbu protiv korupcije i osnovna prava.
Ministar pravde Nikola Selaković rekao je da veruje da će finalni Akcioni plan biti završen u naredna dva meseca, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.
To međutim, prema rečima Selakovića, nije kraj posla, već početak jer je potrebna dosledna i jaka primena tog plana.
EK bi sada trebalo da iznese svoje sugestije na nacrt Akcionog plana i vrati ga na eventualnu doradu. Nakon konačne verzije Akcinog plana koji potvrde države članice EU, mogu da počnu pregovori o pristupanju Srbije EU, jer se Poglavlje 23 otvara prvo, rekao je on.
Tokom razgovora sa Delegacijom o aktivnostima Ministarstva od kojih zavisi napredak Srbije na putu ka EU, Selaković je ukazao da je prvi nacrt Akcionog plana za pregovore o Poglavlju 23 izrađen zahvaljujući nacionalnim strategijama za reformu pravosuđa od 2013-2018. godine i za borbu protiv korupcije i akcionim planovima za njihovo sprovođenje.
Aktivnosti ministarstva su, kako je naveo Selaković, snažno usmerene na tri osnovna stuba Poglavlja 23, a to izgradnja efikasnog i nezavisnog pravosuđa, borba protiv korupcije i jačanje uloge civilnog društva u cilju unapređenja i poštovanja ljudskih prava.
–
BETA: Miščević: Poseta Komiteta izuzetno važna za Srbiju
Šefica Pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević ocenila je današnju posetu delegacije Komiteta za proširenje Saveta Evropske unije kao izuzetno važnu, jer se “sve što prođe kroz ruke Komiteta automatski prihvata”. “To je prva trijaža svega što mi radimo, zato je važno da članovi tog komiteta razgovaraju sa ministrima, direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Markom Đurićem, jer su to ključna politička pitanja važna za dalje razumevanje”, navela je ona za televiziju B92.
Komentarišući izjavu predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da u narednih pet godina neće biti novih članica Evropske unije, Miščević je rekla da je to realistična izjava, te da su i procene Srbije da ne može pre 2020. postati članica.
“On je u junu već izjavio da u narednih pet godina neće biti novih članica Evropske unije. Reč je o realističnoj izjavi, to su i naše procene da Srbija pre 2020. godine ne može postati članica Evropske unije, jer je i nama važniji kvalitet naših reformi od ubrzanja procesa pristupa”, kazala je Miščević.
Delegacija Komiteta sastala se danas s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, ministrom pravde Nikolom Selakovićem, ministarkom zaduženom za evropske integracije Jadrankom Joksimović.
–
TANJUG, Đurić: Srbi na KIM da budu ekonomski i politički snažni
Direktor kancelarije za KIM Marko Đurić preneo je danas predstavnicima Komiteta za proširenje Saveta EU želju Srbije da se sprovedu svi elementi Briselskog sporazuma i da srpska zajednica u pokrajini bude ekonomski samoodrživa i politička snažna.
Đurić je rekao da je sagovornicima preneo da je Srbija spremna da na transparentan način prikaže šta sve finansira na KIM i da od tog finansiranja neće odustati.
“Preneo sam predstavnicima EU da Srbija želi da se elementi Briselskog sporzuma sprovedu i da se kroz nekoliko godina na KIM imamo ekonomski samoodrživu politički snažu i dugoročno stabilnu srpsku zajednicu”, rekao je Đurić novinarima.
On je naveo i da je sagovornicma preneo “da tog cilja ne možemo da dođemo dok ne rešimo pitanje imovine na KIM , kako privatne tako i javne i dok ne budemo rešili pitanje 247.000 prognanih i interno raseljenih”.
Đurić je, uz napomenu da je razgovor vodio ” krajnje otvoreno i iskreno i ne u uštogljenom diplomatskom maniru”, dodao i da je na sastanku preneo kako izgleda život naših ljudi na KIM.
Prema njegovim rečima, na isti način je sagovornicma saopštio koje su brige na severu KIM vezano za proces primene i uspostavljanje institucija koje će biti priznate i od Beograda, Prištine i međunarodne zajednice.
“Govorili smo dosta i o ekonomij i da je najveći problem u ekonomskoj sferi i sigurnosti radnih mesta…otvoreno sam rekao predastavnicima EU da Srbija jeste spremna da na potpuno transparentan način prikaže sve što finasira na KIM ali da svoja ulaganja neće smanjiti”, rekao je on.
Đurić je napomenu i da je sadašnja vlada ” prepoznala da novac koji smo ulagali nije bio, u prethodnim godinama i kod prethodnhih vlada naročito efikasno korišćen” dodavši da “želimo da sada taj novac bude upotrebljen i na raspolaganju našoj zajednici na KIM”.
On je rekao i da je sagovornicima iz EU preneo uverenje da će predstavnici Srba sa KIM biti u budućoj kosovskoj vladi.
“Uveren sam da će po formrianju nove pokrajinske vlade predstavnici srpske zajednice sedeti u toj vladi i da ćemo sa njima i svima ostalima raditi na rešavanju brojnih problema”, rekao je Đurić.
Prema njegovim rečima, Beograd želi da se razgovori dve strane u Briselu nastave, sa temama po pitanju imovine i zastite SPC i kulturne baštine. Đurić kaže i da je neophodno doći do sveobuhvatnog sporazuma koji bi zaštitio SPC jer ” nije svejedno da li će neki manastir renovirati SPC ili neko ministarstvo u Prištini”.
On je na dodao i da je na sastanku bilo reči i o raspisivanju poternica i hapšenjima Srba na KIM i da je sagovornicma preneo jasan stav Beograda: “Nedvosmisleno sam rekao da je naš stav da Misija Euleks treba da sarađuje sa srpskom zajednicom baš kao što srpski narod na KIM treba da kroz razgovore sa tom misijom rešava probleme”, rekao je Đurić.
–