“Reci mi sta jedes, reci cu ti ko si” (Antelm Brija-Savaren, 1826)
Hrana je u isto vreme i potreba i zadovoljstvo. To je iskustvo koje je u vezi sa emotivnom sferom i ima veoma precizno mesto u svim kulturnim kontekstima.
Naime, hrana je neretko osnovni element u mnogim ritualnim i simbolickim kontekstima gde se cesto nudi i deli. U mnogim krajevima istocne Evrope gostu se u znak dobrodoslice nude hleb i so. Drugi obicaj, tipican za mediteransko podrucje, jeste taj da se posetiocu uputi poziv da se pridruzi ostalim zvanicama za stolom i onda kada nije ocekivan.
Svim kulturama zajednicko je pripremanje i konzumiranje posebne hrane u prilikama znacajnim za privatni ili javni zivot: za radosne momente poput rodjenja ili vencanja, ili za posebno svecane ceremonije kao sto su godisnjice, praznici ili sahrane.
Hrana zauzima znacajno mesto i u religioznom konekstu: od gozbi koje su stari Grci i Rimljani pripremali od mesa zivotinja zrtvovanih bogovima, do hriscanskog rituala evharistije, proslavljane u znak secanja na poslednju veceru Hrista sa apostolima. A ta vecera je, u stvari, Seder, ritualni obrok Jevreja, povodom njihove Pashe, u znak secanja na noc biblijskog bekstva iz Egipta i njihovo oslobadjanje od ropstva.
U okviru novog programa Evropske unije “Horizon 2020”, odrziva ishrana i poljoprivreda smatraju se za strateski sektor u okviru kojeg treba delovati ne samo kako bi se svima garantovala mogucnost da se hrane dovoljno vec i na zdrav i uravnotezen nacin. Istrazivanja i inovacije u ovom sektoru usmerena su najvise na odrzivu proizvodnju i potrosnju namirnica koje se nude evropskim potrosacima.
Italijanski instut za kulturu u Beogradu ucestvuje u organizaciji II seminara-radionice pod nazivom “Kvalitet zivota” zajedno sa Ambasadom Italije, AIS3/Asocijacijom italijanskih i srpskih naucnika i istrazivaca, Univerzitetom u Beogradu i Institutom za javno zdravlje Srbije.
Problem ishrane i razvoja odrzive poljoprivrede, koja ce biti glavna tema na izlozbi EXPO 2015, ima posebni znacaj za Srbiju, narocito u ovom pripremnom periodu za ulazak u Evropsku uniju.
Svi ucesnici na ovom seminaru imali su priliku da diskutuju i da razmene misljenja o visestrukim aspektima tema vezanih za ishranu sa ciljem da se identifikuju moguca podrucja ili projekti
* * *
PROGRAM SEMINARA
9.00: registracija
Prva sesija
“Hrana i nauka”
09.30-09.50
“Voda i hrana: uloga raspolozivih podataka”
Srdan MARJANOVIC, Hidrometeoroloski zavod Republike Srbije
09.50-10.10
“Reformulacija ishrane”
Slobodan LILIC, Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu
10.10-10.30
“Mediteranska ishrana”
Mauricio BATINO, Politehnicki univerzitet u Markama
* * *
Druga sesija
“Hrana i institucije”
10.30-10.50
“Kako implementirati odrzivu upotrebu proizvoda za zastitu biljaka i kako odrediti sisteme za uspostavljanje redovne tehnicke kontrole opreme za pesticide”
Rikardo ROSI PAKANI, Ministarstvo poljoprivrede Republike Italije
10.50-11.10
“Srbija ka EXPO-u 2015”
Jelena MARJANOVIC, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije
visoki komesar Srbije za EXPO 2015
11.10-11.30
“Bioloska hrana: izazov za Srbiju”
Zorana GAJIC, Udruzenje BIO RAZVOJ, Beograd
* * *
PAUZA 11.30-12.00
* * *
Treca sesija
“Hrana i zdravlje”
12.00-12.20
“Ishrana i bolesti koje nisu prenosive”
Nejbosa LALIC, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
12.20-12.40
“Marketing, mediji i izbor hrane” (na engleskom jeziku)
Jelena GUDELJ RAKIC, Institut za javno zdravlje Srbije
“Marketing, media e scelte alimentari” (in inglese)
* * *
Cetvrta sesija
“Hrana i kultura”
12.40-13.00
“Ukus reci. Jezik italijanske kuhinje”
Julijana VUCO, Katedra za italijanski jezik i kulturu, Filoloski fakultet, Univerzitet u Beogradu
ore 13.00-13.20
“Sve ono sto ste zeleli da saznate o hrani a niste se nikada usudili da pitate”
Bjadjo KARANO, Slow Food Serbia
* * *
13.20-13.40
Zaključci
