Ovaj sajt koristi tehničke, analitičke i nezavisne kolačiće.
Nastavkom pregledanja prihvatate upotrebu kolačića.

Preferences cookies

Završen dvodnevni 14. Ekonomski samit

Ambasador Manco na Srpskom ekonomskom samitu

Ambasador Manco na Srpskom ekonomskom samitu 2014


Agencija TANJUG:


BEOGRAD – U Beogradu je danas završen dvodnevni 14. Ekonomski samit, uz učešće velikog broja ministara u Vladi Srbije, domacih i stranih privrednika i ambasadora, koji su poručili da je šteta od nedavnih katastrofalnih poplava u delu Srbije ogromna i da će imati posledice na budžet i posledice na elektroprivrednom sistemu.

Ministar energetike Aleksandar Antić izjavio je da dnevna proizvodnja uglja od 45.000 tona zadovoljava potrebe Srbije u ovoj sezoni, ali da će u zimskim mesecima ta proizvodnja moći da zadvolji samo polovinu potreba za električnom energijom.

Antić je na samitu, čiji je mediijski pokrovitelj Tanjug Biz, rekao da nam u zimskim danima treba proizvodnja od 90.000 do 95.000 tona dnevno kako bismo imali stabilno snabevanje električnom energijom.

Voda se izlila na kopove Veliki Crljeni i Tamnava Istok i Zapad, koji su najznačajniji i sada se vodi ogromna borba kako da se ta voda ispuma, rekao je Antić i najavio da ćemo imati dovoljno struje ukoliko se ispumpa voda iz tih kolubarskih kopova. On je naveo da je energetski sektor pretrpeo štetu od poplava od oko 150 miliona evra i to, kako kaže, nije konačna procena.

Ministar je naglasio da je najveći problem proizvodnja električne energije i da u najgorem slučaju posredna šteta može da prevaziđe neposrednu.

Antić je rekao da su geološka istraživanja jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije, kojom bi mogli da podignemo nivo investicija.
“Kod nas već rade veliki igrači, recimo Rio Tinto kod Loznice ima istraživanja vezana za jadarit i litijum, što je velika razvojna šansa, ali mi moramo da nađemo način da ne budemo samo zemlja iz koje se samo izvoze sirovine”, rekao je Antić.

Komentarišući Južni tok, Antić je rekao da se tom pričom bave veliki igrači, da Srbija prati dešavanja i da je Srbija najmanje značajna u tom odnosu, ali da, kako je rekao, ne treba otpisivati taj projekat.

Ambasadori SAD, Nemačke, Italije, Grčke i Austrije u Beogradu poručili su da su Srbiji direktne investicije neophodne za ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda građana, ali da treba podsticati i domaća ulaganja, kao i ona iz dijaspore.

Ambasador SAD Majkl Kirbi rekao da Srbija mora da stvori uslove u kojima će strani, ali i domaći investitori želeti da ulažu i da na taj način poprave ekonomsku situaciju u zemlji. Navodeći da Srbija ne može da bude deo EU bez toga da postane članica Svetske trgovinske organizacije, Kirbi je na Ekonomskom samitu čiji je medijski partner Tanjug Biz, rekao da Srbija treba da postane deo sveta “ne zbog sveta, već zbog sebe”.

I nemački ambasador Hajnc Vilhelm ističe da država mora da vodi računa i podstiče domaće invesitore jer, kako je naveo, da bi srpska privreda funkcionisala na svetskom tržištu mora da postoji više srpskih novih kompanija.
“Lokalna privreda mora da se pokrene i radi i mislim da je to najvažnije i to je svrha i privredne reforme”, rekao je Vilhelm.

Nemački ambašador je istakao da država treba da koristi dijasporu u većoj meri, kao i da je turizam važno tržište u koje treba ulagati.

Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco navodi da domaća mala i srednja preduzeća treba da predstavljaju značajniju okosnicu srpske privrede, što treba imati u vidu pri usvajanju novih zakona.

Manco je rekao da je Italija od dolaska u Srbiju uložila oko 3,5 milijardi evra, a da italijanske kompanije u Srbiji zapošljavaju 20.000 radnika.

Ambsador Grčke Konstantin Ekonomides rekao je da su investiicje u Srbiji naročito važne u infrastrukturi, energetici, telekomunikacijama, dodajući da je Grčka već partner u realizaciji mnogih projekata. Grčki amabasador je najavio da će ta zemlja nastaviti da podržava Srbiju na njenom EU putu i da ulaže u srpsko tržište.

Ambasador Austrije Johanes Ajgner rekao je da su biznismeni iz te zemlje, ocenili da su najveće neusklađenosti između očekivanja i prakse u Srbiji prisutno u izdavanju dozvola, poreskom sistemu, disciplini plaćanja, a žalili su se i na korupciju. Najzadovoljniji su, prema njegovim rečima, raspoloživošću radne snage i kvalitetom lokalnih snadbevača.