„Please Kill the Mainstream“, izložba galerije Opera 1 iz Napulja, kustosi Giuseppe Ruffo i Pietro Tatafiore, otvorena je u ponedeljak 28. aprila u Galeriji Zečević. Izložbu je podržala Italijanska ambasada u Beogradu.
„Mainstream (glavna struja) je engleska reč koja se koristi kao pridev na različitim poljima umetnosti i kulture objašnjavajući tok koji se u određenim oblastim smatra „konvencionalnim“, opštim i preovladavajućim. Ona opisuje prihvatljivu tendenciju od strane društva. U savremenom društvu mainstream, najčešće je predstavljen kao izraz kulture u svojoj totalitarnosti, poržanu od strane establišmenta, Sistema sa velikim S; u ovakovom kontekstu umetnost, gledano iz ove pozicije, je j…asno prestala da oblikuje moralno ponašanje zarad samog čoveka, već je počela da se srozava sve više i više, umanjujući svoju aktivnu snagu kao produktivni impuls, aktivan krvotok, postajući materija progutana od strane novog kapitalizma u obliku ogromnih finansijskih prevara, prekomerne produkcije radova – koji gotovo uvek prevaziđu stvarnu potrebu, dajući život, paradoksalno, seriji umetničkih – višestruko beživotnih ostvarenja bez ikakve kulturne vrednosti.
Veliki broj italijanskih i međunarodnih umetnika je tokom godina koristilo trampoline nekonformizma krećući se ispred velike mašinerije mejnstrima, boreći se protiv finansijske i ekonomske agresije koja je karakteriše, okrećući se brzo, u većini slučajeva poput “animalista u krznu”, na čelu istog organizma protiv koga su se borili, usprotivivši se fundamentalnim kontradiktornostima gde spekulativno/finansijsko isticanje lomi ono kulturno.
Danas se postavlja pitanje da li savremena umetnost još uvek može da sačuva svoju dušu i da odgovara moralnim vrednostima. Ono što projekat Largo Baracche razmatra sa izložbom “Please Kill the Mainstream” ( Molim te, ubij mejnstrim) – u produkciji Giuseppe Ruffo i Pietro Tatafiore, zapravo predstavlja analizu ili tačnije napad na sistem koji kreira umetnost i sablasnu kulturnu baštinu.
Jedan direktan pogled na dualnost mejnstrima, na njegovu primamljivu osobenost i na njegovu minornost je najčešće skriven unutra: refleksija društvenog konteksta u kome mejnstrim okoreo, prikazuje kao kvar mašine, trošenje ljudskog potencijala, ovde predstavlja fokus umetničkog interesovanja na svoj osoben način.