Ovaj sajt koristi tehničke, analitičke i nezavisne kolačiće.
Nastavkom pregledanja prihvatate upotrebu kolačića.

Preferences cookies

Intervju ambasadora Đuzepea Manca za dnevni list “Dnevnik”

Војвођански атар мамац за италијански капитал

Највећи допринос српској економији долази из Војводине, стога италијански инвеститори усмеравају своју пажњу на тај регион, посебно у области пољопривреде, каже у интервјуу за „Дневник” Његова екселенција амбасадор Италије у Београду Ђузепе Манцо пред данашње разговоре с представницима градске и покрајинске власти у Новом Саду.

Посматрајући постојећу италијанску пословну заједницу у Војводини, сасвим сигурно у блиској будућности очекујем долазак све више и више инвеститора из Италије. Ту процену заснивам на више пута потврђеној посвећености српских власти стварању боље климе за инвеститоре, стога се радујем веома корисним састанцима с представницима локалне власти у Војводини.

Недавни састанак између италијанских привредника у Анкони и српских министара Саше Радуловића и Драгана Гламочића био је прилика за италијанске инвеститоре да изнесу своје идеје, али и проблеме с којима се суочавају у Србији. Како унапредити сарадњу Војводине, као претежно пољопривредне покрајине, са сличним италијанским регијама?

– Пољопривредни сектор је приоритет наших пословних циљева и радимо на различитим случајевима, који би требало да повећају сарадњу у тој области, посебно у Војводини. Војводина има широко распрострањену предузетничку културу и велики број малих и средњих пољопривредних предузећа. Те сличности с Италијом су база на којој градимо нашу сарадњу. Рецимо, Италија ће учествовати на следећем Пољопривредном сајму у Новом Саду, у мају 2014. године, а и локалним представљањем италијанске организације „Спора храна” промовишемо типичне српске и војвођанске производе, као што су ракија, или купус из Футога, јер то је било успешно и у Италији.

Србија је пред вратима Европске уније и веома брзо се очекује отварање приступних преговора за чланство у ЕУ. Европска комисија је оценила да је 2013. година за Србију била „историјска година“ у којој је „земља отворила“ нову страницу сарадње, како с ЕУ, тако и са суседима, уз додатно интензивирање унутрашњих реформи. Како ви видите напредак Србије у придруживању Европској унији?

– Дефинитивно могу да кажем да сте на правом путу због ваше повећане посвећености и одлучности у томе да идете ка европском циљу. То није једноставан процес, али корак по корак и Европа ће вам бити све ближа. Преговори с ЕУ почеће најкасније у јануару 2014. године. То је резултат посвећености коју је Србија показала, усклађујући се са захтевима Брисела. Ми то веома ценимо и охрабрујемо Београд да настави исти стабилан ангажман на свом путу реформи и имплементације договора.

Бивши шеф италијанске дипломатије и некадашњи потпредседник Европске комисије Франко Фратини помагаће Србији у преговарачком процесу с Европском унијом. Како ви оцењујете ту помоћ и сарадњу вашег дипломате са српском владом?

– Мудар је избор да господин Фратини буде саветник српске владе за ЕУ интеграције. Због његовог изванредног и дугог искуства на највишем нивоу европске политике, као и због његовог угледа у међународној заједници, сигуран сам да ће он бити драгоцен ментор за ваше преговоре с ЕУ, посебно за питања везана за право, владавину закона и унутрашњу политику.

Када је у јулу потписан први билатерални Протокол о научној и технолошкој сарадњи, који обухвата 15 заједничких пројеката за размену истраживача у области биомедицине, пољопривреде, енергетике и заштите природне средине, ви сте изразили уверење да има још простора за побољшање сарадње. Које области он обухвата?

– Билатерални протокол о научној и технолошкој сарадњи обухвата 22 заједничка истраживачка пројекта у области биомедицине, пољопривреде, енергије и екологије. Неки од њих, као што је пројекат ФЕДНЕСС, склопљен између Универзитета у Милану и Института за прехрамбене технологије у Новом Саду, директно су повезани са следећим „Expoom 2015” у Милану, чија ће централна тема бити „Нахрани планету, енергија за живот”. Од 100 научних пројеката сарадње које је Србија склопила с другим земљама, 14 је у Италији. Осим Сједињених Држава и Немачке, Италија има највише заједничких научних публикација са Србијом. Више од 400 научника и стручњака наших двеју држава укључено је у италијанско-српску научну асоцијацију АИС-3. Тренутно постоји велики број контаката између универзитета у Италији и Србији тако да се наша кооперација у области науке и технологије све више продубљује.

„Република” је својевремено посветила неколико текстова пословном амбијенту Србије, плодном за директне стране инвестиције (СДИ). Шта је то што је утицало да италијанска индустрија, међу осталима и компаније „Фијат”, „Интеза Сан Паоло”, „Фондијарија”, „Помпеа”, „Бенетон”, „Калцедонија” и друге, „бежи на Балкан”? Колика је „тежина” тих инвестиција и који су то добри услови за инвестирање у Војводину?

– Као што вероватно знате, присуство италијанских предузетника у Србији веома је јако и добро укорењено. Италија је први трговински партнер и највећи страни инвеститор у Србији, с више од 500 наших фирми које запошљавају преко 20.000 људи. Предвођене „Фијатом” у аутомобилској индустрији, италијанске компаније у Србији су у доменима од банкарског и сектора осигурања, с великим групама, попут Уникредит и Интезе (обе покривају 25 одсто српског банкарског тржишта), као и „Делта Ђенерали” и САИ „Фондијариа” (покривају 45 досто тржишта осигурања), па све до текстилних и обућарских компанија, попут „Бенетона”, „Помпее”, „Геокса” и „Голден лејди”, које су ц&#1