Ovaj sajt koristi tehničke, analitičke i nezavisne kolačiće.
Nastavkom pregledanja prihvatate upotrebu kolačića.

RIM EXPO 2030. AUTORSKI TEKST

288368805 144036628219755 8917687526950179123 n

Dovoljno je da samo jednom prošetate centralnim ulicama Rima kako bi ste uvideli koliko zasluženo on nosi naziv Večnog grada. Njegova istorija se preklapa, a da se pritom ne poništava, u slojevitosti dragocenoj za naučnike, jedinstvenoj za stanovnike, očaravajućoj za posetioce iz celog sveta. Već skoro tri hiljade godina prestonica Italije je primer kontinuiteta, sposobnosti prilagođavanja promenama i ponovnog osmišljavanja sadašnjosti. Tome svedoči njegovo ogromno umetničko bogatstvo, koje pokazuje kako se Rim prilagođavao okolnostima koje su se menjale kroz milenijume. Sada se ovaj grad kandiduje za domaćina Svetske izložbe 2030. godine.

Rim je od davnina ukazivao na pravac kojim treba ići, smišljajući najsavremenija rešenja za potrebe zajednica koje su ga naseljavale (milion stanovnika u vreme cara Avgusta!). Pomislite samo na futurističku mrežu akvadukta, koja je Rimu donela nadimak „Regina Aquarum“ (kraljica voda), ili na mrežu konzularnih puteva koji su povezivali Večni grad sa svim provincijama Apeninskog poluostrva i Rimskog carstva (svi putevi vode u Rim). Vizija koju Rim želi da predstavi na manifestaciji Expo potiče upravo od njegove sposobnosti da nasleđe prošlosti i sadašnjost tumači gledajući u budućnost.

Još od svog nastanka, Rim – smešten u srcu Mediterana, na raskrsnici tri kontinenta – privlači ideje i talente izvan svojih granica. Njegova izvanredna zbirka umetnosti i kulture ne bi bila moguća bez doprinosa drugih kultura. Rezultat je jedinstven spoj istorije, prirode i ljudi koji danas čini Rim modernom prestonicom, destinacijom za milione posetilaca i gde, kao i pre dva milenijuma, ljudi žive zajedno pod zastavom slobode i uzajamnog prihvatanja.

Rim je takođe metropola sa najviše zelenih površina u Evropi. Njegovi gradski parkovi, istorijske vile, rezervati prirode daju mu posebnu ravnotežu, drevnu integraciju građana i prirode, koja može predstavljati primer za budućnost. Nije slučajno da je Rim najveća poljoprivredna opština u Evropi: unutar njegovih granica odvija se intenzivna, često inovativna, aktivnost uzgoja. I ovde nasleđe prošlosti ne predstavlja balast već podsticaj, odskočnu dasku za traženje održivih rešenja za našu zajedničku budućnost, a ne samo običnu scenu.

Rim nije izabrao medijski primamljiv predlog jer ne želi da privuče pažnju samo podsećanjem na sopstvenu prošlost. Umesto toga, izabran je programski slogan koji pre svega gleda u sadašnjost i budućnost: “People and territories: urban regeneration, inclusion, and innovation” (“Ljudi i teritorije: urbana regeneracija, inkluzija i inovacija”). Ova tema govori o izazovu koji je zajednički svim zemljama međunarodne zajednice, a koji se odnosi na preporuke Ujedinjenih nacija definisane u Agendi 2030.

Ovaj tematski izbor tiče se čitave planete i svih njenih stanovnika. Obuhvata sektore kao što su evolucija i regeneracija naših teritorija pred pretnjom klimatskih promena i njihovih razornih efekata; raznolikost i inkluzivnost naših zajednica; održivost naših urbanih celina i cirkularna ekonomija; decentralizacija i mobilnost na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou; i digitalna povezanost, kao zamajac ekonomskog i društvenog razvoja. Expo Rim 2030 namerava da se bavi ovim pitanjima, podstakne diskusiju, ukaže na zajednički put i identifikuje zajednička rešenja.

Rim namerava da se uhvati u koštac sa ovim tematikama ne tako što će eksponirati sebe, već što će zemljama učesnicama ponuditi operativni proces saradnje, koji će biti zaokružen na manifestaciji Expo, dok će godine koje nas dele od ovog događaja biti posvećene implementaciji zajedničkih projekata i inicijativa fokusiranih na različita nacionalna iskustva i potrebe.

Lokacija odabrana da bude domaćin Svetske izložbe 2030. nalazi se nadomak Rima i povezana je sa nekim od istorijskih delova grada, a smeštena je pored jednog od rimskih univerzitetskih kampusa, koji će biti veza sa velikom naučnom zajednicom italijanske prestonice. Događaj – čiji je master plan kreirao arhitekta Karlo Rati – ima ambiciju da uspostavi nove standarde održivosti, sa nultom emisijom CO2, ponovnom upotrebom materijala, poštovanjem životnog ciklusa vode, vazduha, energije. Jednom rečju, to nije samo lokacija koja je samoodrživa, već i sposobna da stvara i daje čistu energiju drugim teritorijama.

Rim je takođe u središtu saobraćajnog sistema koji je jedinstven u svetu. Sa njegovog aerodroma za manje od dva sata leta možete stići do glavnih evropskih metropola, Balkana, Severne Afrike i Bliskog istoka, a za tri sata do svih destinacija celog evro-mediteranskog regiona, od Ankare do Bejruta i Kaira. Savremeni sistem vazdušnih veza, autoputeva i brzih železničkih linija omogućava vam da lako i brzo stignete do glavnih destinacija u Italiji. U 2030. godini vreme potrebno za putovanja biće gotovo prepolovljeno zahvaljujući novim investicijama u infrastrukturu koje italijanska vlada ima u planu.

Rim je i svetska prestonica diplomatije. U njemu se nalaze ambasade 139 nacija, pored onih akreditovanih pri Svetoj stolici i San Marinu. Prisutno je više od 130 predstavništava pri agencijama Ujedinjenih nacija za hranu (FAO-IFAD-WFP) i ona akreditovana pri Malteškom redu. U Rimu postoji ukupno oko 430 ambasada sa skoro 3.000 diplomata, ne računajući institute za kulturu. Rim je takođe mesto dinamičnog društvenog života, dom brojnih kulturnih udruženja i nevladinih organizacija koje se bave temama od solidarnosti do pružanja pomoći, od obrazovanja do promocije tehnološke pismenosti, od poljoprivredno-prehrambenog sektora do promocije zaštite životne sredine.

Na kraju, logo izložbe Rim 2030: radi se o stilizovanom luku, koji menja boju i daje život beskonačnim kombinacijama. Predstavlja čvrstinu, eleganciju antičkih rimskih spomenika i sugestiju digitalne sadašnjosti. Luk omogućava ulazak, predstavlja vrata otvorena novim i drugačijim uticajima. Takođe, simbolizuje zajednički put, niz mogućnosti, kao što je zajedničko kreiranje različitih nacionalnih paviljona. Ispod tog luka Rim očekuje da će 2030. godine proći 30 miliona posetilaca, u svojoj nameri da posete izložbene paviljone 150 zemalja.

Poslednja Svetska izložba održana je u jednoj arapskoj zemlji, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (Dubai 2020-21). Sledeća će se održati u Aziji, u Japanu (Osaka 2025). U nedostatku gradova kandidata iz Afrike i Latinske Amerike, očekivano je nadati se da će se 2030. godine održati u nekom od glavnih gradova Evropske unije.

Čekamo vas u Rimu!

https://www.blic.rs/vesti/svet/autorski-tekst-ambasadora-italije-u-srbiji-luke-gorija-zasto-bi-rim-trebalo-da-bude/htv6p1e