INTERVJU: KARLO LO KAŠO ambasador Italije
SRPSKA POMOĆ SPASAVA ŽIVOTE
Velikodušna donacija Srbije u vidu medicinske opreme predstavlja gest velikog prijateljstva u ime autentične evropske vrednosti -solidarnosti, i svakako će doprineti spasavanju života, kaže za „Politiku“ Karlo Lo Kašo, ambasador Italije, komentarišući pomoć koju je Beograd uputio u Rim.
Epidemija se smiruje, koliko je u ovom trenutku bitna pomoć Srbije?
Italija se nalazi na početku prelazne faze. Istina, epidemija i dalje traje, ali broj zaraženih opada, kao što se, u odnosu na situaciju od pre nekoliko nedelja, smanjuje i broj hospitalizovanih na odeljenjima intenzivne nege, kao i broj preminulih. Imali smo jedan zaista težak period, posebno u martu, ali sada se čini da, zahvaljujući požrtvovanosti Italijana i ozbiljnosti mera koje je vlada usvojila, suzbijanje zaraze daje rezultate. Nalazimo se u delikatnom trenutku, postoje naznake koje nam daju nadu, ali ne smemo da pomislimo da smo u potpunosti pobedili neprijatelja. Stoga, sada, kada se pripremamo za popuštanje određenih restriktivnih mera, moramo da nastavimo da se borimo protiv virusa. „Borba” se nastavlja, pre svega u bolnicama, i zbog toga nam je potrebna sva moguća pomoć.
Vest o ovoj pomoći odjeknula je u svetu. Kako vi to objašnjavate?
Prijateljstvo koje veže Italiju i Srbiju ima svoju prirodnu dinamiku. Naši narodi su se često međusobno pomagali. Prošle godine obeležili smo 140 godina diplomatskih odnosa i 10 godina strateškog partnerstva: bila je to veoma intenzivna godina, sa puno važnih događaja. Mislim, na primer, na posetu italijanskog premijera Kontea Beogradu koja je uticala na sve oblasti naših bogatih bilateralnih odnosa,od ekonomije do kulture, ali kao da je taj prošlogodišnji jubilej ovenčan u ovom istorijskom trenutku kada smo se našli pred suštinom: nama je bila potrebna pomoć i vi ste nam je pružili. Kao što je rekao ministar spoljnih poslova Italije Luiđi Di Majo, taj gest nećemo zaboraviti.
Primili smo donacije i od mnogo drugih zemalja, što je zapravo pokazalo da je solidarnost tako dragocena vrednost, koja, na svu sreću, još uvek nije tako retka. Tačno je da su na početku ove vanredne situacije neke reakcije zakasnile, ali je isto tako tačno da je ova kriza bez presedana, rat protiv nevidljivog neprijatelja, bila iznenađenje za sve. Potrebno je da sačuvamo ovo iskustvo kako bismo stvorili fleksibilnije međunarodne mehanizme pomoći na osnovu okolnosti i hitnosti situacije.
Brisel je priznao da je pogrešio u vezi sa Italijom na početku krize ostavljajući je da se bori sama. Koju pouku je iz toga izvukla Italija?
Verujem da je do početnog kašnjenja u odgovoru Evropske unije došlo uglavnom zbog neravnomernog razvoja vanredne zdravstvene situacije koja je na potpuno različite načine pogodila države članice. Italija i Španija su najviše pogođene, dok zemlje poput Švedske ili Portugala izgleda da još uvek imaju umeren broj zaraženih. Sve to zajedno je, kao što rekoh, uz vanrednu prirodu ove situacije, izazvalo početnu dezorijentisanost, ali Evropska unija sada reaguje snažno i koordinisano. Na poslednjem sastanku Evropskog saveta razgovaralo se o osnivanju Fonda za oporavak za pomoć zemljama članicama pogođenim virusom i nadamo se da će on što pre zaživeti. Tome treba dodati i solidarnost koju su pokazale mnoge zemlje članice, kao na primer Nemačka koja je preuzela više od 40 teško obolelih Italijana u svoje bolnice, kao i drugi koji su pružili različite vrste pomoći. I Srbija je svojom nedavnom donacijom pokazala svoju veliku privrženost Evropi i Italiji. Jasno je da se samo zajedno možemo suočiti sa ovom krizom a Italija, kao i uvek, u Evropi podržava jedinstvo i solidarnost.
J. Cerovina
