Manco: Ideja Berlinskog procesa je insistiranje na obavezama EU prema Balkanu
Ideja Berlinskog procesa je zajednički pokušaj da se pruži podrška i insistira na obavezama koje je Evropska unija preuzela prema Zapadnom Balkanu, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco.
Na konferenciji o Berlinskom procesu u Beogradu, Manco je rekao da će Italija, kao predsedavajuća samitu zapadnobalkanske šestorke 12. jula u Trstu, zapravo da doprinese integrisanju regiona Zapadnog Balkana bilo u formi pristupanja ili nekom drugom obliku.
– Dokle god sadrži koncept integracije, to je dobro. Moramo da radimo na tome da EU postane bliska i pokaže svoje liderstvo u ovom procesu – rekao je italijanski ambasador.
On je rekao i da se ne zna kako će Evropska unija izgledati u narednim godinama.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je izjavio da ne veruje da je moguće napraviti carinsku uniju na Balkanu, dodajući da je to „preveliki zalogaj“.
– Lično ne smatram da ćemo biti u stanju da napravimo carinsku uniju na Balkanu, već je moguće poboljšanje u okviru postojećeg sporazuma – kazao je on.
Crnobrnja je rekao da je EU od kada je osnovana 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje carinske unije i da „čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU“.
Direktorka regionalne kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“ Ursula Koh-Laugvic navela je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju.
– Utisak je da se nalazimo u večitoj krizi, ali to posmatram kao najbolji način da se posvetimo svom cilju – rekla je ona, citirajući jednog od osnivača Unije, Žan Monea.
Kako je navela, bez obzira na probleme, „ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu“.
(izvor Beta i Blic online)
—
„EU ima obaveze prema Balkanu“
Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco izjavio je da će Italija kao predsedavajuća država godišnjeg okupljanja Zapadnog Balkana u Trstu, kao deo Berlinskog procesa, doprineti integrisanju regiona u Evropsku uniju.
(izvor RTS online) Manco je na konferenciji o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa, uoči novog godišnjeg okupljanja u Italiji 12. jula 2017. godine, rekao da je manje važno da li će to biti u formi pristupanja ili u nekom drugom obliku od toga da se radi na istom cilju.
Ideja je da svi zajedno pokušavamo da pružimo podršku i da insistramo na obavezama koje je EU preuzala prema Zapadnom Balkanu, da se usredsredimo na Evropu koja pruža dobrodošlicu i bliža je građanima“, istakao je Manco.
Šefovi država regiona razgovaraće o borbi protiv korupcije, malim i srednjim preduzećima, a postojaće i forum za civilno društvo, rekao je Manco i dodao da će se govoriti o stvarima koje su bliske građanima.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja je formiranje Carinske unije ocenio „prevelikim zalogajem“, navodeći da je EU za to bilo potrebno 12 godina i da veruje da ćemo do tada biti deo Evrope, na šta je Manco odgovorio da to nije trka i da mi sada ne znamo kako će izgledati EU za 12 godina.
„Svaki doprinos jačanju EU je dobrodošao, bilo da je on u obliku jedinstvenog tržišta ili nečeg drugog. Dok god sadrži koncept integracije, to je dobro“, rekao je Manco.
Crnobranja je naveo i da je inicijativa Srbije za unapređenje saradnje u regionu dobra, te da se poboljšanje ekonomskih odnosa može realizovati kroz postojeći Sporazum o slobodnoj trgovini.
On je rekao da je EU od kada je osnovana 1957. godine postavila kao prvi cilj stvaranje Carinske unije i da čisto sumnja da mi to možemo da uradimo brže od EU.
Direktorka regionalne kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“ Ursula Koh-Laugvic navela je da je EU nedavno obeležila 60. rođendan i da dalje veruje u tu organizaciju.
Utisak da se nalazimo u večitoj krizi, Koh Laugvic posmatra kao najbolji način da se posvetimo svom cilju.
Citirajući jednog od osnivača EU, Žan Monea, ona je istakla da bez obzira na probleme ne treba zaboraviti da smo na dobrom putu i da ne terba skrenuti sa njega.
Predsednica Forima za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić kaže da Berlisnki proces, evropske integracija i regionalna saradnja treba više da se približe građanima.
Ona je navela da se političari u regionu okreću sukobima kada ne mogu da reše unutrašnje probleme.
Ardian Hakaj iz albanskog Institua za međunarodne poslove Berlinskog procesa identifikovao je 72 inicijative vezane za regionalnu saradnju, dodajući da se u Berlinskom procesu raspravlja o važnim temama na najvišem nivou.
„Srbija ima 119 projekata koji su pripremljeni, a budžet je 10, 11 milijardi evra. Ti projekti su uzeti u razmatranje. Albanija ima 111 projekata, a njihova vrednost je nešto manja“, rekao je Hakaj.
Hakaj je izneo podatak da je ukupni spoljni dug zemalja regiona u visini od 100 milijardi evra, ističući da su zbog toga neophodne velike investicije.
Berlinski proces je pokrenut 28. avgusta 2014. godine i postao je važan za susrete na najvišem nivou između predstavnika vlada Zapadnog Balkana, ali i za susrete predstavnika komora i civilnog društva.
Godišnja okupljanja u Berlinu, Beču, Parizu, kao i predstojeće u Trstu imaju za cilj da potvrde evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.
Konferenciju o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa u Beogradu organizovali su Evropski pokreti i Fridrih Ebart Štifung.
—
povezane vesti:
B92 – „Zapadni Balkan u EU – pristupanje ili neki drugi oblik“
TANJUG – Manco: Insistirati na obavezama EU prema Zapadnom Balkanu
N1 – Manco: Insistiramo na obavezama EU prema Balkanu
Blic online – Danas u Beogradu skup o rezultatima Berlinskog procesa
