Ambasadori o saradnji s Prištinom, odlasku mladih, ekonomiji
KOPAONIK, 3. mart 2015. (TANJUG) – Srbija mora da bude aktivnija u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom, pogotovo kada je reč o Kosovu, a takođe treba i da radi na vladavini prava i ekonomskom upravljanju, poručili su učesnici panela „Prelivanje geopolitike na ekonomiju“ na Kopaonik biznis forumu 2015.
Da vlada treba da bude proaktivnija mišljenja je ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm, koji dodaje da ona treba da bude takva posebno kada je reč o 35 poglavlju (Kosovo).
Zajedno s tim poglavljem, ističe, prvo bi trebalo da budu otvorena i poglavlja 23 i 24.
„Mislim da je Srbija sjajna država, ima fenomenalne ljude, i možda bi trebalo da budemo manje pesimisti, međutim kada je reč o ubrzavanju procesa pregovora treba da razgovaramo o tri glavna poglavlja – 23, 24 i 35. Ona prvo treba da budu otvorena i nijedno pre njih. Možda paralelno, ali ne i pre“, rekao je Vilhelm.
Kako je istakao Srbija treba da se fokusira na sprovođenje sporazuma sa Prištinom, na rešavanje pitanja pravosuđa, a važan naredni zadatak trebalo bi da bude formiranje Zajednice srpskih opština.
„Nemam utisak da srpska vlada daje predloge na proaktivan način. Za poglavlja 23 i 24 akcioni planovi se rade, ali kada je reč o poglavlju 35 mislim da bi Vlada Srbije morala da bude proaktivnija“, rekao je Vilhelm.
Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro, odgovarajući na pitanje na koji način ubrzati proces evrointegracija Srbije, istakla je da je potrebno više poverenja ukazati sopstvenim građanima, a prevashodno mladima.
„Imate problem mladih koji odlaze u inostranstvo i ne vraćaju se. Mislim da to treba da se spreči tako što će mladima biti ukazano poverenje“, rekla je Moro.
Ona je dodala i da je pitanje regionalne saradnje takođe važno u procesu evrointegracija Srbije, podsetivši na nekadašnje odnose Francuske i Nemačke iz kojih se, kako je rekla, naposletku razvila Evropska unija.
„Proces proširenja EU je jedan od procesa koji je veoma vođen samim zemljama članicama, one određuju ritam i dosta zavisi od njihovih ocekivanja zemlaja članica“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport i dodao da Srbija na putu ka EU treba da radi na vladavini prava, ekonomskom upravljanju, sarađuje sa Prištinom.
Kaže i da je u prethodnih godinu dana u Srbiji dosta urađeno, da dosta podrške stiže iz EU, kao i od MMF a da nedavno sklopljen aranžman šalje jasan i pozitivan znak.
„Morate dovesti do situacije da kompletno drustvo može da doprinese razvoju ekonomije“, rekao je Devenport i dodao da su za naš put ka EU veoma važna poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa i vladavine prava.
Govoreći o regionalnoj saradnji koja je takođe, kako je rekao veoma važna, Devenport je poručio da je u tom smislu dobro što je premijer Aleksandar Vučić bio na inauguraciji predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitanović.
„Odluka premijera da poseti Zagreb je jako pozivitivan znak“, ukazao je Devenport, dodajući da se dosta pažnje posvećuje unapređenju regionalne saradnje i rešavanju međusobnih problema, te je u tom smislu pohvalio i posetu albanskog premijera Srbiji Edija Rame ocenivši da je dobro sto je napredak u dijalogu s Albanijom napredovao.
Šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa EU Tanja Miščević rekla je da je u Srbiji „potrebno više Evrope“ kao i da bi to pomoglo našem razvoju.
Kaže i da Srbija zagovara da otvaranje poglavlja započne poglavljima 23, 24 i 35.
„Stavićemo akcente na ova poglavlja. Ali mi to ne možemo sami, treba nam pomoć, kako bismo sve te fundamentalne elemente sproveli kod nas“, istakla je Miščević.
Ambasador Italije u Srbiji Đuzepe Manco smatra da je obrazovanje ključna oblast kada je reč o putu Srbije ka EU.
„Ne možete da razmišljate da imate preduzetnike za nekoliko godina bez promene u oblasti obrazovanja. Mora da se promeni i etika rada, a to može samo kroz edukaciju“, smatra Manco.
—
Ambasador Republike Italije u Srbiji, Đuzepe Manco, za specijalni dodatak dnevnog lista DANAS povodom Kopaonik biznis foruma 2015. o položaju Srbije u aktuelnim geopolitičkim previranjima
1) Kako gledate na poziciju Srbije u aktuelnom sukobu Zapada i Rusije oko Ukrajine?
Srbija, kao predsedavajući OEBS, ima jedinstvenu priliku da preuzme aktivniju ulogu i veći stepen odgovornosti u okviru međunarodne zajednice. U tom smislu, svi akteri ukrajinske krize vide u Beogradu konstruktivnog sagovornika koji se zalaže da se svaka prilika za dijalog iskoristi na pravi način i koji pri tome može da se pohvali odličnim odnosima, kroz istoriju, i sa zapadom i sa Rusijom. Mi posebno pozdravljamo činjenicu da su vlasti u Srbiji od početka ove krize podvlačile poštovanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, računajući i Krim.
2) Koliko međusobne sankcije vaše zemlje i Rusije utiču na vašu ekonomiju? Da li su politički razlozi uvođenja sankcija dovoljni da opravdaju njihove ekonomske posledice?
Sankcije koštaju. One nikada i nisu same sebi cilj, već sredstvo kojim se međunarodna zajednica služi kako bi se ponovo stvorili uslovi za dijalog. U interesu je svih aktera, uključujući Evropsku uniju i Rusiju, da se da veći značaj posredovanju Minska i tamošnji sporazumi prihvataju kao odrednice koje treba slediti sa ubeđenjem, ukoliko želimo dugotrajni mir u regiji.
3) Da li su investitori iz vaše zemlje u 2014. povećali ili smanjili ulaganja u Srbiju? Da li je zabeležen rast ili pad bilateralne trgovinske razmene? Kako tumačite ova kretanja?
Italijanske investicije u Srbiji imale su veoma zadovoljavajuću stopu rasta i u protekloj godini, čime je Italija ponovo dospela na prvo mesto među privrednim partnerima i stranim investitorima u Srbiji – sa skoro 4 milijardi evra u razmeni i 2,5 milijarde u investicijama, sudeći prema poslednjim podacima za 2014. godinu. Italijanska preduzeća u Srbiji – njih preko 500, sa oko 20.000 zaposlenih (Srba) – veoma su zadovoljna spektrom mogućnosti za investiranje, manje više u svim oblastima proizvodnje i usluga. Situacija je naročito povoljna u prehrambenoj industriji, gde su važne italijanske firme, kao što su Ferero i Rigoni di Asiago, uložile znatne sume novca u zasade lešnika i organskog voća. Poljoprivreda je nacionalno bogatstvo vaše zemlje i ubeđeni smo da će učešće Srbije na Expo Milano 2015, svetskoj izložbi posvećenoj ishrani i održivom razvoju koja se otvara 1. maja, biti neponovljiva prilika za razvoj srpske poljoprivrede i jedinstven međunarodni izlog za Srbiju.
