Војвођански атар мамац за италијански капитал
Највећи допринос српској економији долази из Војводине, стога италијански инвеститори усмеравају своју пажњу на тај регион, посебно у области пољопривреде, каже у интервјуу за „Дневник” Његова екселенција амбасадор Италије у Београду Ђузепе Манцо пред данашње разговоре с представницима градске и покрајинске власти у Новом Саду.
Посматрајући постојећу италијанску пословну заједницу у Војводини, сасвим сигурно у блиској будућности очекујем долазак све више и више инвеститора из Италије. Ту процену заснивам на више пута потврђеној посвећености српских власти стварању боље климе за инвеститоре, стога се радујем веома корисним састанцима с представницима локалне власти у Војводини.
Недавни састанак између италијанских привредника у Анкони и српских министара Саше Радуловића и Драгана Гламочића био је прилика за италијанске инвеститоре да изнесу своје идеје, али и проблеме с којима се суочавају у Србији. Како унапредити сарадњу Војводине, као претежно пољопривредне покрајине, са сличним италијанским регијама?
– Пољопривредни сектор је приоритет наших пословних циљева и радимо на различитим случајевима, који би требало да повећају сарадњу у тој области, посебно у Војводини. Војводина има широко распрострањену предузетничку културу и велики број малих и средњих пољопривредних предузећа. Те сличности с Италијом су база на којој градимо нашу сарадњу. Рецимо, Италија ће учествовати на следећем Пољопривредном сајму у Новом Саду, у мају 2014. године, а и локалним представљањем италијанске организације „Спора храна” промовишемо типичне српске и војвођанске производе, као што су ракија, или купус из Футога, јер то је било успешно и у Италији.
Србија је пред вратима Европске уније и веома брзо се очекује отварање приступних преговора за чланство у ЕУ. Европска комисија је оценила да је 2013. година за Србију била „историјска година“ у којој је „земља отворила“ нову страницу сарадње, како с ЕУ, тако и са суседима, уз додатно интензивирање унутрашњих реформи. Како ви видите напредак Србије у придруживању Европској унији?
– Дефинитивно могу да кажем да сте на правом путу због ваше повећане посвећености и одлучности у томе да идете ка европском циљу. То није једноставан процес, али корак по корак и Европа ће вам бити све ближа. Преговори с ЕУ почеће најкасније у јануару 2014. године. То је резултат посвећености коју је Србија показала, усклађујући се са захтевима Брисела. Ми то веома ценимо и охрабрујемо Београд да настави исти стабилан ангажман на свом путу реформи и имплементације договора.
Бивши шеф италијанске дипломатије и некадашњи потпредседник Европске комисије Франко Фратини помагаће Србији у преговарачком процесу с Европском унијом. Како ви оцењујете ту помоћ и сарадњу вашег дипломате са српском владом?
– Мудар је избор да господин Фратини буде саветник српске владе за ЕУ интеграције. Због његовог изванредног и дугог искуства на највишем нивоу европске политике, као и због његовог угледа у међународној заједници, сигуран сам да ће он бити драгоцен ментор за ваше преговоре с ЕУ, посебно за питања везана за право, владавину закона и унутрашњу политику.
Када је у јулу потписан први билатерални Протокол о научној и технолошкој сарадњи, који обухвата 15 заједничких пројеката за размену истраживача у области биомедицине, пољопривреде, енергетике и заштите природне средине, ви сте изразили уверење да има још простора за побољшање сарадње. Које области он обухвата?
– Билатерални протокол о научној и технолошкој сарадњи обухвата 22 заједничка истраживачка пројекта у области биомедицине, пољопривреде, енергије и екологије. Неки од њих, као што је пројекат ФЕДНЕСС, склопљен између Универзитета у Милану и Института за прехрамбене технологије у Новом Саду, директно су повезани са следећим „Expoom 2015” у Милану, чија ће централна тема бити „Нахрани планету, енергија за живот”. Од 100 научних пројеката сарадње које је Србија склопила с другим земљама, 14 је у Италији. Осим Сједињених Држава и Немачке, Италија има највише заједничких научних публикација са Србијом. Више од 400 научника и стручњака наших двеју држава укључено је у италијанско-српску научну асоцијацију АИС-3. Тренутно постоји велики број контаката између универзитета у Италији и Србији тако да се наша кооперација у области науке и технологије све више продубљује.
„Република” је својевремено посветила неколико текстова пословном амбијенту Србије, плодном за директне стране инвестиције (СДИ). Шта је то што је утицало да италијанска индустрија, међу осталима и компаније „Фијат”, „Интеза Сан Паоло”, „Фондијарија”, „Помпеа”, „Бенетон”, „Калцедонија” и друге, „бежи на Балкан”? Колика је „тежина” тих инвестиција и који су то добри услови за инвестирање у Војводину?
– Као што вероватно знате, присуство италијанских предузетника у Србији веома је јако и добро укорењено. Италија је први трговински партнер и највећи страни инвеститор у Србији, с више од 500 наших фирми које запошљавају преко 20.000 људи. Предвођене „Фијатом” у аутомобилској индустрији, италијанске компаније у Србији су у доменима од банкарског и сектора осигурања, с великим групама, попут Уникредит и Интезе (обе покривају 25 одсто српског банкарског тржишта), као и „Делта Ђенерали” и САИ „Фондијариа” (покривају 45 досто тржишта осигурања), па све до текстилних и обућарских компанија, попут „Бенетона”, „Помпее”, „Геокса” и „Голден лејди”, које су ц
