{"id":151,"date":"2023-04-11T18:10:30","date_gmt":"2023-04-11T16:10:30","guid":{"rendered":"https:\/\/ambbelgrado.esteri.it\/diplomazia-economica\/"},"modified":"2025-03-17T15:50:36","modified_gmt":"2025-03-17T14:50:36","slug":"diplomazia-economica","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/ambbelgrado.esteri.it\/sr\/italia-e-serbia\/diplomazia-economica\/","title":{"rendered":"Ekonomska diplomatija"},"content":{"rendered":"

Srbija je u 2024. godini zabele\u017eila rast BDP-a od oko 4%, \u0161to je jedan od najboljih rezultata u Evropi, i prema\u0161ila 5 milijardi stranih direktnih investicija. Pored toga, u oktobru 2024. godine, Beograd je prvi put u istoriji dobio investicioni rejting od Standard&Poor\u2019s<\/em>.<\/p>\n

Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku Srbije, spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2024. godini iznosila je 68,2 milijarde evra, \u0161to je povec\u0301anje od 4,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrajuc\u0301i potro\u0161a\u010dku korpu, srpski izvoz u ostatak sveta prema\u0161io je 29,2 milijarde evra, \u0161to je 1,8 odsto vi\u0161e u odnosu na 2023. godinu, dok je uvoz dostigao 39 milijardi evra, \u0161to predstavlja povec\u0301anje od 5,9 odsto. Trgovinski bilans Srbije ostaje u deficitu za oko 10 milijardi evra, \u0161to je manje u odnosu na prethodnu godinu (11,4 milijarde evra).<\/p>\n

Trgovinska razmena Srbije i Italije u 2024. godini potvr\u0111uje Italiju kao trec\u0301eg najvec\u0301eg trgovinskog partnera Srbije, sa obimom od 4,47 milijardi evra i rastom od 0,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republi\u010dkog zavoda za statistiku. Uvoz Srbije iz Italije dosti\u017ee 2,77 milijardi evra (+3,3%), sa fokusom na neklasifikovanu robu (290 miliona evra, -12,5%), industrijske ma\u0161ine za op\u0161tu upotrebu (232 miliona evra, +17,3%) i gvo\u017e\u0111e i \u010delik (160 miliona, +1,1%). Izvoz Srbije u Italiju iznosi 1,69 milijardi evra (-4,4%), uglavnom odec\u0301e (212 miliona, -15,8%), \u017eitarica i proizvoda (158 miliona, +57,8%) i obojenih metala (144 miliona, +85,6%). U ukupnom kontekstu srpske trgovine, Nema\u010dka zadr\u017eava poziciju vodec\u0301eg partnera sa 9,28 milijardi evra (+1,7%), a sledi Kina sa 6,88 milijardi (+23,9%). Prema podacima \u201cOsservatorio Economico Italiano\u201d (za period januar-novembar 2024.), italijanski izvoz u Srbiju iznosio je 2,49 milijardi evra (tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161c\u0301e od 7,1%), a na\u0161 uvoz 1,26 milijardi (tr\u017ei\u0161no u\u010de\u0161c\u0301e od 5,9%). Ova statistika tako\u0111e potvr\u0111uje Italiju kao trec\u0301eg dobavlja\u010da robe za Srbiju i \u010detvrtu zemlju kupca.<\/p>\n

Italija je jedan od najva\u017enijih investitora u zemlji. Prisustvo italijanskih kompanija koncentrisano je u nekoliko strate\u0161kih sektora, uklju\u010dujuc\u0301i energetiku, poljoprivredu, finansije, automobilsku i tekstilnu industriju. Konkretno, u zemlji je registrovano oko 1200 kompanija u vlasni\u0161tvu Italije, koje zapo\u0161ljavaju oko 50.000 ljudi (uklju\u010dujuc\u0301i srodne industrije) i doprinose sa 5,5% nacionalnom BDP-u Srbije. Prema podacima Razvojne agencije Srbije (RAS), Italija je tako\u0111e jedan od najvec\u0301ih stranih investitora u Srbiji: od 42 milijarde evra SDI koje je Srbija primila od 2007. godine, Italija je doprinela sa 10,9% po broju projekata i 11,8% po vrednosti.<\/p>\n

Me\u0111u glavnim sektorima delatnosti italijanskih kompanija u zemlji, pored energetskog sektora sa Fintel Energija i automobilskog sektora sa Stellantisom (koji je nedavno uradio prenamenu svoje istorijskog pogona FIAT-a u gradu Kragujevcu, sa novim modelom automobila, Grande Panda, \u010dija je proizvodnja pokrenuta po\u010detkom 2025. godine), veliki zna\u010daj imaju i bankarski sektor (Intesa Sanpaolo – prva banka u Srbiji – i Unicredit dr\u017ee 27,1% domac\u0301eg tr\u017ei\u0161ta), sektor osiguranja (Generali – druga kompanija u ovom sektoru u Srbiji – i UNIPOL SAI-DDOR dr\u017ee 32% srpskog tr\u017ei\u0161ta), tekstilna industrija (Calzedonia, Pompea e Golden Lady), kao i poljoprivreda (Ferrero).<\/p>\n

U perspektivi, jedan sektor koji predstavlja zanimljive moguc\u0301nosti je IT. Vlada Srbije je od 2017. godine razvoj ovog sektora ozna\u010dila kao prioritet, dajuc\u0301i mu zna\u010dajno ubrzanje. Beograd ima dve prednosti na raspolaganju da promovi\u0161e digitalnu transformaciju: nasle\u0111e jugoslovenskog obrazovnog sistema, zasnovanog na sna\u017enoj dominaciji \u201eSTEM\u201c (Science, Technology, Engineering and Mathematics – nauka, tehnologija, in\u017eenjerstvo i matematika) disciplina, i \u010dvrste makroekonomske osnove, \u0161to omoguc\u0301ava velika ulaganja u IT sektor. Izvr\u0161na vlast izdvaja zna\u010dajna sredstva za obuku kvalifikovanog kadra i \u0161irenje digitalne kulture me\u0111u gra\u0111anima, kao i za stvaranje povoljnog tr\u017ei\u0161nog okru\u017eenja, tako da se zemlja mo\u017ee svrstati me\u0111u 15 najboljih u svetu po ulaganjima u istra\u017eivanje i razvoj. Prema podacima Ministarstva finansija Srbije, u 2024. godini izvoz IKT proizvoda iz Srbije dostigao je rekordnu vrednost od 4,1 milijardu evra, prema\u0161iv\u0161i 3,4 milijarde evra iz 2023. (u 2018. je bio ne\u0161to vi\u0161e od milijardu evra). Cilj Vlade je da do 2027. prema\u0161i 10 milijardi evra izvoza u ovom sektoru. IKT je sektor koji doprinosi pribli\u017eno 10% BDP-u Srbije i generi\u0161e najvec\u0301i neto izvoz zemlje, koji raste za preko 26% godi\u0161nje (CAGR) u poslednjih 11 godina. Srbija je zauzela trec\u0301e mesto me\u0111u izvoznicima IKT sa najvec\u0301om stopom rasta u Evropi u periodu 2016-2022. Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku, sektor sada zapo\u0161ljava oko 110.000 ljudi (o\u010dekuje se da c\u0301e taj broj porasti na 140.000 do 2027. godine) sa preko 3.500 kompanija (naspram 700 u 2006. godini).<\/p>\n

Jo\u0161 jedan sektor koji predstavlja velike moguc\u0301nosti na lokalnom tr\u017ei\u0161tu je sektor zelene i energetske tranzicije (od obnovljivih izvora energije do energetske efikasnosti, od tretmana otpadnih voda do kvaliteta vazduha). To su pitanja koja privla\u010de pa\u017enju italijanskih kompanija koje gledaju na Srbiju, a otvaranje kancelarija CDP, SACE i SIMEST u Beogradu omoguc\u0301ilo je pokretanje va\u017enih finansijskih paketa i za ove va\u017ene sektore. Osim toga, zeleni lanac snabdevanja je segment koji nudi zanimljive moguc\u0301nosti u smislu internacionalizacije, posebno za mala i srednja preduzec\u0301a, u \u010demu se na\u0161e kompanije mogu pohvaliti brojnim izvrsnostima.<\/p>\n

Sada je namera da se obnovi italijansko ekonomsko prisustvo u Srbiji, fokusirajuc\u0301i se na inovativne sektore kao \u0161to su agrotehnologija, ve\u0161ta\u010dka inteligencija, zelena i energetska tranzicija i infrastruktura.<\/p>\n

Ovaj cilj se ostvaruje pre svega kroz organizovanje va\u017enih bilateralnih doga\u0111aja:<\/p>\n