Ambasador Karlo Lo Kašo – intervju za Blic
Kakav je stav Italije povodom oktobarske odluke Evropskog saveta da ne otvori pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom?
Što se nas tiče, bila je to velika greška koju ćemo morati da ispravimo. Kao što je rekao predsednik italijanske Vlade Đuzepe Konte, nastavićemo da radimo u Briselu kako bi se stvorili odgovarajući uslovi da se brzo dođe do pozitivne odluke o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Po našem mišljenju, treba nagraditi Skoplje i ohrabriti Tiranu da nastave sa reformama. U isto vreme, radi se i o slanju pozitivne poruke Srbiji i Crnoj Gori koje su već odavno otvorile pristupne pregovore, i generalno celom Balkanu, o stalnoj aktuelnosti evropske perspektive.
I danas smatramo da naša vizija o ulozi regiona i o njegovoj budućnosti u Evropskoj uniji ostaje i dalje validan predlog, uprkos mnogobrojnim poteškoćama. Nećemo odstupiti od našeg mišljenja koje smatramo osnovanim. Na inicijativu Italije, o proširenju će se razgovarati i u okviru Saveta Evropske unije za opšte poslove koji će se održati 19. novembra.
Angažovanje predsednika Vlade Kontea najbolja je potvrda stalne pažnje koju pridajemo regionu Balkana: premijer Konte jedini je predsednik vlade neke evropske zemlje koji je ove godine bio i u Beogradu i u Tirani i koji se ovih dana, nakon odluke Evropskog saveta, sreo u Rimu prvo sa makedonskim kolegom Zaevom, a zatim i albanskim premijerom Ramom. U najtežim trenucima bitno je ohrabriti zemlje regiona da nastave sa započetim naporima. Zbog toga sa interesovanjem i pažnjom pratimo inicijativu koju je predsednik Vučić pokrenuo upravo sa Zaevom i Ramom u Novom Sadu. Ubeđeni smo da je bolja saradnja između zemalja regiona preduslov za prevazilaženje pitanja iz prošlosti i utvrđivanje zajedničkih ciljeva i interesa, kako bi se poboljšali uslovi života građana.
Da li smatrate da je evropska perspektiva Srbije ugrožena?
Pristupni pregovori su dugačak i složen proces, ali za nas iz Evrope, a i za zemlje Zapadnog Balkana nema validnih alternativa procesu evropskih integracija. Italija smatra da je Srbiji i Balkanu mesto u Evropskoj uniji! Potrebni su zajednički napori: zemlje kandidati i zemlje potencijalni kandidati treba da nastave sa reformama kako bi se prilagodili evropskim standardima i uskladili sa politikom EU, a mi treba da odreagujemo u pravom trenutku i da odamo priznanje onima koji su postigli očekivane rezultate. Naravno, može se razgovarati o izmeni modaliteta pregovaračkog procesa, ali to ne treba da se pretvori u izgovor kojim bi se proces pristupanja novih članica odložio do daljnjeg, niti u izgovor za pribegavanje teško ostvarljivim polovičnim rešenjima.
Kako komentarišete napredak koji je Srbija ostvarila u pregovorima o pristupanju EU, naročito u poglavljima 23 i 24?
Pozitivno smo ocenili ono što je srpska strana do sada uradila. Za nas je veoma bitno istaći da Srbija jeste i ostaje zemlja kandidat koja je već odmakla u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Upravo zbog toga će u decembru italijanski ministar za evropske poslove Vinćenco Amendola posetiti Beograd. Sedamnaest otvorenih poglavlja i ostala koja su spremna za otvaranje potvrda su sposobnosti Srbije da se uspešno suoči sa pregovorima. Tačno je da stvari nisu uvek išle onako kako smo se nadali, ali otvaranje novih poglavlja znači omogućiti Srbiji da postigne još više. Stoga, Italija podržava otvaranje novih poglavlja. S druge strane, zatvaranje poglavlja će zavisiti od sprovedenih reformi i od njihovog kvaliteta. Mnogo je učinjeno do sada (naročito u oblasti privrede) i mnogo toga još ima da se uradi, pre svega u oblasti vladavine prava: nezavisnost sudstva i tužilaštva, medijska sloboda i borba protiv korupcije su samo neki važni primeri. Što se više radi, i to dobro, tim bolje.
Kako Italija vidi naredne korake u dijalogu između Beograda i Prištine?
Bitno je da se obe strane što pre vrate za pregovarački sto. Očekujemo da nova vlada u Prištini, čim stupi na dužnost, počne da deluje u duhu dijaloga, počevši od ukidanja taksa. Sigurni smo da će Beograd, sa druge strane, umeti da konstruktivno doprinese ponovnom pokretanju dijaloga.
Obe strane treba da razmotre sve raspoložive pregovaračke mogućnosti kako bi se došlo do održivog kompromisnog rešenja, koje bi bilo prihvatljivo za obe strane i doprinelo većoj stabilnosti u regionu.
Srbija će izaći na izbore sledeće godine. Kako komentarišete odluku opozicije da bojkotuje izbore?
Slobodni i fer izbori su u interesu svih, i vlade i opozicije, a pre svega u interesu građana. Isto važi i za što brojnije učešće političkih stranaka na narednim izborima. Očekujemo, dakle, da celokupan izborni proces bude u skladu sa međunarodnim standardima i da se obezbede odgovarajući uslovi za optimalno odvijanje izbora na proleće. Sa zadovoljstvom smo primetili skorašnja nastojanja vlade da deluje u tom pravcu, između ostalog i u smislu razgovora sa ODIHR-om i nadamo se da će biti usvojene efikasne mere koje će omogućiti da za sve važe ista pravila. Želeli bismo da vlast i opozicija postignu sporazum o ovim temama, zahvaljujući takođe i dijalogu koji je pokrenut pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i da Narodna skupština ponovo postane sedište zdravog političkog suočavanja između stranaka.
Ove godine Italija i Srbija obeležavaju 140 godina diplomatskih odnosa i 10 godina strateškog partnerstva. Kako ocenjujete odnose između naše dve zemlje?
Ova 2019. godina značajna je za naše odnose sa Srbijom, zemljom koju smatramo ključnom za ravnotežu na Balkanu. Poseta premijera Kontea nam je omogućila da sa Beogradom obnovimo politički dijalog na visokom nivou. Bili smo i zemlja partner na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu sa 30 izlagača, naš izvoz na srpsko tržište više je nego zadovoljavajući, italijanske kompanije nastavljaju da ulažu ovde (pre nekoliko dana sam otvorio novi pogon grupacije Ariston u Svilajncu), i dalje smo drugi trgovinski partner Srbije. Radimo i na jačanju saradnje u sektoru infrastruktura i novih tehnologija. Krajem oktobra nam je poseta ministra za zaštitu životne sredine, Serđa Koste, omogućila da ponovo pokrenemo bilateralnu saradnju u jednom od sektora koji su ključni i za pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Na kraju, izuzetno sam zadovoljan velikim uspehom brojnih inicijativa u oblasti kulture koje su organizovale Ambasada i Italijanski institut za kulturu povodom 140 godina diplomatskih odnosa i 10 godina strateškog partnerstva, koje obeležavamo ove godine.
